|
|||
... MI SMO BILI U BIBLIOTECI I ARHIVU ...... MI SMO BILI U BIBLIOTECI I ARHIVU ...
Pitajte prosečnog Subotičanina da li zna nešto pobliže o ovim dvema značajnim kulturnim institucijama u našem gradu, i bićete zadovoljni budu li umeli da vam ih lociraju. To se ne može dogoditi nama, grupi učenika prvih razreda Tehničke škole „Ivan Sarić“ (ET/11, ET/15, SD/11, S/11) koji su u petak, 30. septembra, bili gosti najpre u Gradskoj biblioteci, a potom i u Istorijskom arhivu.
Kakvo iskustvo !!!
Mr Rita Fleis, klasični filolog, naš domaćin u Gradskoj biblioteci, tiha i nenametljiva, nametnula se, ipak, ali svojom erudicijom, mladim slušaocima čijem se dolasku silno obradovala ... Baratajući starim knjigama iz 16,18 i 19. veka sa nežnošću i brigom koju majka pokazuje svojoj deci, mr Fleis nas je uvela u nepravedno zapostavljeni, a divni, prebogati svet knjiških tajni i sveznanja kome je samo nebo granica ... Od Zbirke pesama i Ciceronovih govora, štampanih negde s početka 16. veka u Bazelu, do Danteovog „Pakla“ obogaćenog nezaboravnim ilustarcijama Gistava Dorea, koje su dečacima – i jednoj curici – rasplamsali maštu, naša nas je domaćica vešto vodila kroz svet knjige (kao što je Vregilije vodio Dantea, sigurno, svestan svih mogućih poteškoća i za svaku imajući rešenje – ne postoji mogućnost pada koncentracije kod mr Fleis, jer će vas prenuti iz sanjarenja nekim pitanjem, podstaći će vas da mislite i nudite odgovore) ... Sat vremena je proletelo kao par minuta ...
Pohitasmo, onda, G-đi Tatjani Segedinčev, višem arhivisti, u Istorijski arhiv ... Prostorije današnjeg Arhiva, smeštena su u nekadašnjim zatvorskim ćelijama o čemu još jedino svedoče reze i špijunke na masivnim drvenim ili metalnim vratima i, u zelenu boju ofarbane, rešetke na prozorima ... Uzdah uzbuđenja proneo se na vest o ovom kuriozitetu među gostima iz MEŠC-a ... Par reči o smislu postojanja i funkciji Arhiva, količini arhivske građe ( radi se o impresivnih gotovo 7 km dokumenata, složenih vertikalno !), fotografije nekih od dokumenata (povelja, karata, fotografija) koje Arhiv čuva, pa nas uvedoše u depo ... A tamo, sve miriše na prošlost, na nekakva zaleđena vremena u dokumentaciji koju kriju crvotočni ormani s početka prošlog veka i metalne police ispunjene, čini se nepregledim, nizom kutija sa spisima od sredine 18. veka na ovamo ...
Kroz jedan paučinom obrastao prozor, nepokriven, začudo, zelenim zastorom, ugledasmo tornjeve katedrale sv. Tereze, i krovove Subotice i ne otesmo se utisku da je naš grad mnogo značajniji, no što nam se to čini u ovom nesretnom vremenu sadašnjem ... Kakva je sreća što postoje institucije i ljudi kojima je zadatak da sećanje i svest o tome čuvaju za sve nas danas i one koji će ovaj grad graditi u budućnosti.
Što se tiče ovih 18 učenika – hodočasnika na „sveta“ mesta kulture i znanja u Subotici, obogaćeni i zadovoljni naučenim, s radošću će, nadamo se, preneti dalje ono što im je rečeno. Novo smo putešestvije po našem gradu naumili posvetiti Muzeju i bogomoljama.
 
|
|